Kada smo počinjali, nismo ni mogli da slutimo kuda će nas sve putevi putujućeg pozorišta odvesti i gde ćemo sve imati priliku da oživimo duh teatra.
Ovog decembra slavimo osam godina postojanja pozorišta „Teatar Vihor“, ali ne samo to. Slavimo 70.000 pređenih kilometara na ovom osmogodišnjem putu i našoj pozorišnoj misiji. Slavimo 4 premijere predstava koje su nastale u našoj produkciji i više od 100 izvođenja, kako u Srbiji, tako i u regionu (Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) i dalje u Evropi (Francuska, Češka, Nemačka, Luksemburg) ali i u dalekoj Australiji.
Ovog decembra očekuje nas premijera nove predstave „Dogodine u isto vreme“ po tekstu Bernarda Slejda sa Ivanom Mihailovićem i Ankom Gaćešom Kostić u glavnim ulogama. Premijera je zakazana za 14. decembar u Leskovačkom kulturnom centru.
Dok nam nova predstava „Dogodine u isto vreme“ kreće na put, ulazimo u proces priprema i proba za predstavu „Lutka“ po tekstu Mira Gavrana u kojoj su glavne uloge poverene Ljubomiru Bandoviću i Tijani Pečenčić, u reziji Ane Popović, a premijera nas očekuje u prvoj polovini 2024. godine.
U decembru 2015. godine premijerom predstave „Teško je reći zbogom“ Mire Gavrana započela je naša pozorišna priča koja putuje već osam godina i odavno je prešla granice Srbije. Ovog decembra 2023.godine po prvi put putuje put Frankfurta i Luksenburga gde će nastupati u subotu 9. i nedelju 10.decembra, u već unapred rasprodatim dvoranama, pred domaćom publikom.
„Vihor“ kao putujuće pozorište nema svoju stalnu scenu. Mi „Vihorovci“ kažemo kako je svaka scena na kojoj gostujemo naša kada na nju stanemo. Za ovih osam godina i više od 100 gostovanja, od velikih scena u gradovima, do skromnih Domova kulture u malim mestima, uvek smo imali samo jedan cilj, a to je doneti čaroliju pozorišta, poput vetra proleteti i nastaviti dalje. I sa istom misijom ulazimo u devetu godinu rada, pomerajući sopstvene granice, zadajući sebi nove ciljeve, sa repertoarom koji sada broji već 4 predstave i novim gradovima i novom publikom koja nas očekuje.
tekst napisala: Aleksandra Ilić