Zamislite širinu podeljenog medjusobnog iskustva kroz improvizacije spajanjem dve dramske sekcije iz dva potpuno različita okruženja na jedan dan?
Osnivač Putujućeg “Teatra Vihor” glumica i producent Nevena Vukes i osnivač dečijeg “Čiča-Mičinog pozorišta” glumac, pisac i reditelj Mateja Popović 6 meseci su sa grupom dece od 12-18 godina sprovodili program radionica na temu improvizacije.
Ova jednistvena grupa dece imala je priliku da se temeljno poigra s vežbama improvizacije koje su im predavači zadavali i kroz proces su sama otkrivala svoje nove glumačke i scenske mogućnosti i širinu igre koju gluma nudi.
Ova igra je jednako bila važna i za same predavače koji su tokom višemesečnog rada upoznavali i pratili razvoj pojedinaca u glumačkoj igri na sceni.
Pojavila se teza da - sve ono što nas okružuje diktrira tok naše improvizacije. Naš prvi inpuls je vezan uz naš osećaj koji potiče iz ličnog iskustva stečenog kod kuće, uz rodjake, bliske prijatelje, sa ulice, iz školkog dvorišta, iz učionice, vannastavnih aktivnosti, televizije, društvenih medija… itd, itd.
Grupa dece sa kojom je program radjen živi i odrasta u glavnom gradu Srbije, Beogradu. Potiču iz različitih životnih staleža i okruženja, a vezuje ih samo jedno - ljubav prema glumi.
Složićete se da je upravo dramska sekcija neki novi oblik porodice. Za svaku dramsku sekciju je važno sjedinjenje i medjusobno poverenje članova, bez obzira na uzrast. A svaki član ima svoje kapacitete, ali isti ti kapaciteti zaslužuju svoj razvoj. Upravo taj razvoj oni nude jedni drugima vlastitim primerom.
Vratićemo se na tezu da sve što nas okružuje diktira tok naše improvizacije, zamislite onda širinu podeljenog medjusobnog iskustva kroz improvizacije spajanjem dve dramske sekcije iz dva potpuno različita okruženja na jedan dan?
IprovizaNcija ima upravo to za cilj - da naše dramce na jedan dan izmeša sa vašim dramcima!
Sve vežbe su skocentrisane na oslobadjanje intuitivne igre pojedinca, ali i oslobadjanja pojedinca da se prepusti igri svoga partnera na sceni.
Najteže je postići momenat potpune koncentracije cele grupe, ali upravo ponavljanje pojedinih vežbi dovodi do medjusobnog poverenja i saosećaja svih članova. Kada pojedinac u grupi oseti koliko se može osloniti/nalepiti na tudju improvizaciju i da improvizacija na improvizaciju radja najzabavnu igru, onda dolazi do krune i krajnjeg rezultata vežbe a to je jasna i čista igra, sa odnosom u bilo kojim okolnostima - kasnije primenjivo i u konkretnom dramskom teksu ili sceni.
Složićemo se da novije generacije su većinom svoga vremena vezane uz digitalni svet. Naravno, ne treba sada analizirati dobre i loše strane digitalizacije i virtualnog života, ali treba osvestiti problem gubljenja zaigranosti - bez koje gluma gubi smisao. Možda i ta zaigranost dobija neki svoj novi oblik u novom dobu, ali u pozorištu se nije još uvek ništa promenilo od kada je nastalo. Od početka je bio trg/scena - sa jedne strane glumci, sa druge publika.
ImprovizaNcija je workshop koji ima za cilj budjenje razigranosti, osvešćivanje glumačkih dubina i visina, osvešćivanje partnerske igre, oslanjanje na partenra, radost zajedničke igre i deljenje iskustva.
Nas zanima tvoja improvizacija, tvoja zezancija, tvoja igra! I radujemo se da ti pokažemo našu improvizaciju, našu zezanciju i našu igru!
Jedino što trebate napraviti je da nam se javite na naš sajt (www.teatarvihor.com) kako bismo se dogovorili oko svih detalja vezanih za dolazak u vaš grad i u vaš dramski studio!